Francuski fuzioni reaktor WEST premašio je prethodni rekord kineskih naučnika, postavljen pre samo nekoliko nedelja, približavajući čovječanstvo cilju skoro beskonačnog izvora čiste energije.
Tokamak reaktor WEST uspio je da zadrži usijanu plazmu u stabilnoj petlji na 1,337 sekundi, premašivši za čak 25 odsto rekord kineskih naučnika, postavljen 20. januara.
– Postigli smo novu ključnu tehnološku prekretnicu držeći vodonik u stanju plazme više od 20 minuta, kroz potrošnju dva megavata energije – kaže En Izabel Etionvr, direktorka fundamentalnog istraživanja u francuskom Komeserijatu za atomsku energiju.
Naučnici već decenijama pokušavaju da iskoriste moć nuklearne fuzije, procesa koji se neprekidno dešava u zvijezdama.
Spajajući atome vodonika pod ekstremno visokim pritiskom i temperaturom, zvijezde pretvaraju materiju u toplotu i svjetlost, stvarajući ogromne količine energije i ne stvarajući štetne gasove niti radioaktivni otpad.
Repliciranje uslova koji se odigravaju u zvijezdama nije nimalo lak posao. Najnapredniji tip fuzionih reaktora je tokamak, koji funkcioniše tako što zagrijava plazmu (jedno od četiri stanja materije, koju čine pozitivni joni i negativno naelektrisani slobodni elektroni) i zadržavajući je u reaktoru kružnog oblika pomoću moćnih magetnih polja.
Da bi postigli prekretnicu, u reaktoru su uspjeli da održavaju plazmu sačinjenu od teških vodonikovih izotopa koja je gorjela na više od 50 miliona stepeni Celzijusa duže od 22 minuta.
Zagrijavanje plazme na ekstremne temperature je lakši dio posla, ali manipulisati njom i pokretati je, a da istovremeno ne progori kroz reaktor, tehnički je veoma komplikovano. Zato se to radi pomoću lasera ili magnetnih polja.
Dostignuće brojnih timova širom sveta treba da pomogne u budućem funkcionisanju termonuklearnog eksperimentalnog reaktora ITER – zajedničkog projekta Kine, EU, Indije, Japana, Južne Koreje, Rusije i SAD.
– Ovaj izuzetan rezultata omogućiće francuskoj zajednici da predvodi put u budućem funkcionisanju ITER-a – dodaje Etionvr.
ITER je prvobitno trebalo da počne sa prvim testovima 2020. godine, ali su brojne revizije pomerile pokretanje najranije 2039. godine.
