Naučnici širom sveta intenzivno rade na snažnijim baterijama. Traže se rešenja koja ne bi obavezno uključivala retke metale kao što su kobalt, nikl, mangan i litijum. Baterija sutrašnjice treba da se zasniva na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.
Istraživački klaster u Ulmu, Karlsrueu i Gisenu sa 120 naučnika, najveći je klaster te vrste u Evropi. Baterija sutrašnjice treba da se zasniva na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fihtner iz laboratorije u Ulmu.
„Pošto potražnja rapidno raste, moramo tehnologiju postaviti na širu materijalnu bazu kako ne bi bilo uskih grla u proizvodnji“, naglašava Fihtner.
Fokus je na pitanjima kao što su ekološki otisak, životni vek, troškovi proizvodnje i efikasnost novih tehnologija. Prema Fihtneru, natrijum-jonska baterija trenutno ima najbolje šanse za „zlatnu budućnost“. Snažana je skoro kao litijum-jonska baterija, kaže on, ali je bolja u drugim oblastima.
„Natrijum-jonska baterija ima prednost što se za nju ne koriste kritične sirovine, ima bolja svojstva na niskim temperaturama i može se brzo puniti“, kaže istraživač i predviđa da će baterije u budućnosti postati još moćnije i jeftinije.
Istraživački klaster na Univerzitetu u Ulmu nije jedini koji se bavi budućnošću baterija. Proizvođači iz privatnog sektora i javne laboratorije takođe vredno rade na pronalaženju novih rešenja.
„Verujem da je, posebno u početnim fazama, kada su mnoge stvari još uvek veoma neizvesne, važno pratiti lance snabdevanja, sirovine i tako identifikovati potencijal različitih opcija“, kaže naučnica Anegret Stephan sa Fraunhofer ISI instituta u Karlsrueu.
Postoji veliki potencijal za budućnost baterija
Stephan i njen tim objavili su novu studiju o budućnosti alternativnih tehnologija baterija. Njihov rad jasno pokazuje da postoji veliki potencijal u alternativnim tehnologijama baterija, ali je neophodan njihov dalji razvoj.
Noviji tipovi baterija i dalje imaju manju gustinu energije i još nisu toliko tehnološki zrele kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.
Kada je u pitanju izbor baterije za električne automobile, važno je nekoliko karakteristika, kao što je odnos njenog kapaciteta prema težini i gustini. Manji i lakši akumulatori su stoga poželjniji jer smanjuju težinu vozila i time omogućavaju bolje performanse.
„Naša studija pokazuje da neke alternativne tehnologije baterija imaju veliki potencijal, na primer za niže troškove ili veću održivost, ali nemaju isti opseg primene kao litijum-jonske baterije“, kaže Stephan. Stoga ona veruje da će litijum-jonske baterije nastaviti da dominiraju tržištem. Međutim, oni bi postepeno mogli biti zamenjeni alternativama u određenim oblastima.
Prema studiji, nove vrste baterija postaju sve efikasnije i mogle bi jednog dana čak i premašiti energetsku gustinu litijum-jonskih varijanti, sve sa nekritičnim resursima. „Na primer, u bliskoj budućnosti natrijum-jonske baterije mogu se sve više koristiti u malim automobilima ili litijum-sumporne baterije u manjim električnim avionima i natrijum-sumporne ili cink-jonske baterije u stacionarnim aplikacijama.”
Pre svega, Stephan poziva donosioce političkih odluka da ulože više napora u istraživanje i razvoj u Nemačkoj i EU. Istraživači se slažu da je tehnologija baterija od suštinskog značaja za Nemačku kako bi održala korak sa globalnom konkurencijom kao tehnološka moćna sila.
Izvor: tportal
