(VE) Krnovo i Možura učestvovale su sa nepunih 10 odsto proizvodnje, dok je udio struje koji su proizvele (mHE) iznosio 5,56 odsto. Udio proizvodnje koji je prethodne godine dobijen od solarnih elektrana iznosio je zanemarljivih 12 odsto
Poslednjih godina država je stavila akcenat na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE), pa su tako izgrađene solarne i vjetroelektrane (BE i SE), ali i dalje preko 80 odsto proizvedene električne energije dolazi iz proizvodnih “tradicionalnih” objekata, odnosno termoelktrane (TE) Pljevlja i dvije hidroelektrane (HE) Perućica i Piva.
To pokazuje izvještaj Regulatorne agencije za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti (REGAGEN) za prošlu godinu koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, piše Dan.
Prema izvještaju, Crna Gora je prošle godine proizvela preko tri hiljade gigavat časova (GWh) električne energije.
– U Crnoj Gori proizvedeno je 3.235,09 GWh električne energije, a uočava se da je u 2022. godini proizvodnja TE Pljevlja dominantna u energetskom miksu i predstavlja 44,95 odsto ukupno ostvarene proizvodnje. Udio obnovljivih izvora energije i visokoefikasne kogeneracije u ukupnoj proizvodnji električne energije u 2022. godini iznosio je 55,05 odsto navodi se u izvještaju. .
Takođe, u izvještaju stoji i da u proizvodnji električne energije HE Perućica učestvuje sa preko 22 odsto, dok HE Piva čini 17,27 odsto proizvedene energije. Vjetroelektrane (BE) Krnovo i Možura učestvovale su sa nepunih 10 odsto proizvodnje, tačnije 9,97 odsto, dok je udio struje proizvedene od strane malih hidroelektrana (mHE) iznosio 5,56 odsto. Udio proizvodnje koji je prethodne godine dobijen od strane solarnih elektrana iznosio je zanemarljivih 12 odsto.
Crna Gora i dalje nema nijedno veće fotonaponsko postrojenje. Čak i projekat Briska gora, na kojem Elektroprivreda Crne Gore radi s Fortumom iz Finske, i dalje čeka na konkretne korake. Ipak, jedna solarna elektrana jeste u izgradnji. Projekat je za 47 megavata na tlu i krovovima u krugu nekadašnje Željezare Nikšić, koju je EPCG preuzeo početkom godine od turske Tosjali grupa. Prva faza je proizvodnja deset megavata.
EPCG takođe ima u planu da instalira dvije solarne elektrane na svojim branama Slano i Vrtac kod Perućice, najveće hidroelektrane u zemlji. Ukupni kapacitet bi bio 3,7 megavata. Vlada je ova dva projekta uvrstila u prioritetne investicije. Takođe, u Crnoj Gori u planu je i izgradnja nekoliko privatnih solarnih elektrana širom države, koje bi trebale znatno da povećaju udio proizvedene energije na ovaj način. U planu je izgradnja solarnog parka u Šavniku snage 220 megavata, kao i solarne elektrane na Cetinju snage 225 megavata. U planu su i izgradnje solarnih elektranau Nikšiću i Cetinju. Početkom ove godine, Vlada je podsjećamo, snizila stopu PDV-a na solarne panele.
Najveće solarne elektrane u Turskoj i Španiji
Dvije najveće solarne elektrane u Evropi nalaze se u Turskoj i Španiji. Turska najveća solarna elektrana nalazi se u oblasti Konija i proizvodi godišnje tri miliona gigavat sati, što je dovoljno za snabdijevanje preko dva miliona ljudi. Ima tri miliona panela. Španska kompanija Iberdrola u regionu Ekstramadura podigla je postrojenje Fransisko Pizaro, koje ima milion i po solarnih modula i proizvodiće struju za snabdijevanje 334.000 domaćinstava u tom dijelu Iberijskog poluostrva.
